Библиотека
Према старим записима, још за време турске владавине, родољубиви власотиначки учитељи су своје ђаке учили правопису који се учио и у матици Србији. Остала су сећања на даскала Стојана, Анђелка Цветковића, Атанаса Здравковића, Михајла Јовановића и Петра Спирића као прве учитеље у Власотинцу, који су својим радом ризиковали да буду кажњени од турских власти или бугарског егзархата, који је настојао да се наметне на овом подручју.
Српске књиге, само њима знаним путевима набављаним из Кнежевине Србије, издаване су на читање писменим Власотинчанима. Оне су најчешће читане на народним окупљањима, славама, поселима и другим згодним приликама.
У архивама је забележено да се у то време јављају и први пренумеранти (претплатници) на „из турских крајева“ (односно југоисточне Србије) на књиге “са српским писменима“. Овде ваља поменути име Раденка Лепојевића, првог забележеног пренумеранта (1843, „од Гаре“), па Димитрија Весовића (1847, „село Власотинац“)...
У току српско-турског рата тадашњи власотиначки учитељ Петар Спирић умешно сакрива књиге које је наследио од својих предходника. После ослобођења јужне Србије сакривене књиге враћа у школу и у својој учитељској канцеларији слободно отвара књижницу (библиотеку), да служи на корист свим грађанима Власотинца. Рад младог учитеља није остао незапажен од стране Власотинчана, те му богатији слој, трговци, занатлије и други, помаже у ширењу утицаја српске књиге.
1.4.2008. избио је пожар у коме је неповратно нестао богат књижни гонд , званично 14.658 књига, али каснијим отписивањем та бројка се попела на око 20.000. Непосредно после пожара Библиотека је смештена у сутурен општине, у сасвим неодговарајуће услове. Убрзо се одатле књиге селе у Управну зграду ГП „Црна Трава“. Добивен је на коришћење део приземља, али је због честог и нереалног повећања закупа Библиотека пресељена у просторије некадашње Југобанке а.д. Од 2012. г. Библиотека се поново сели у Управну зграду ГП „Црна Трава“. Свако пресељење подразумева трауме због преноса полица и књига, њихово оштећење, навикавање радника и корисника на нову адресу.
БИБЛИОТЕКА ДАНАС
Обновљена зграда власотиначке библиотеке, познатија као „Гигина кућа“, свечано је отворена 22. јануара 2013. године. У њу је смештен Завичајни фонд, Легат Миодрага Нагорног и управа установе, а у сутурену је галеријски простор предвиђен за одржавање изложби, промоције књига, предавања и друга окупљања. Остала одељења Библиотеке: Научно, Позајмно, Дечје, као и читаонице (општа, дечјег и научног оделења) смештене су у Валчићевој палати, односно у Управној згради ГП „Црна Трава“. Надамо се да ће ово постати трајно решење за лоцирање наше Библиотеке.
Библиотека данас располаже богатим књижним фондом, увећан за преко 50% од онога који смо имали пре пожара, за четри и по године од пожара успели смо и да набавимо потпуно нову опрему и намештај. Дирљиво је интересовање чланова Библиотеке и свих поштовалаца културе и њихово ангажовање у обнови књижног фонда. Захваљујући многим установама културе и великом броју појединаца данас је корисницима на располагању разноврсан фонд популарне белетристике, дечје књиге, стручна литература, стара и текућа периодика, богата завичајна збирка.
